O slavolu

Slavol je prirodno mikrobiološko đubrivo za organsku i klasičnu proizvodnju svih vrsta povrća i cveća, u zatvorenom prostoru i u polju, ratarskih biljaka i sadnog materijala.

Slavol je nastao po receptu prof. dr. Snežane Đorđević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predstavlja novu dimenziju u đubrenju.

Sastav

Slavol je tečnost koja sadrži BAKTERIJE i PRIRODNE VITAMINE, ENIZIME I STIMULATORE RASTA.

U sastav slavola ulaze dve vrste bakterija:

AZOTOFIKSATORI
Azotobacter chroococcum, A. vinelandi, Derxia sp.
FOSFOMINERALIZATORI
Bacillus megaterijum, B. lichenformis, B. subtilis

Delovanje

Kada se slavol primenjuje tretiranjem semena i preko zemljišta

Bakterije unešene slavolom u zemljište vezuju se za korenov sistem. Na površini korena bakterije se hrane materijama koje koren ispušta a zauzvrat:

Azotofiksatori

Fiksiraju azot iz atmosfere; sintetišu auksin, giberelin, citokinin - stimulišu klijanje, nicanje i rast biljaka; proizvode antibiotike koje štite biljku od fitopatogenih gljiva; proizvode vitamin Biotin i vitamine B grupe

Fosfomineralizatori:

Mineralizuju organska jedinjenja fosfora u zemljištu i direktno na korenovom sistemu pristupačan fosfor predaju biljci; produkuju entomo - toksine koji štite biljku od zemljišnih insekata.

Kada se slavol primenjuje folijarno

Biljke se preko lista direktno pohranjuju pristupačnim N,P,K iz rastvora Slavola. To je naročito bitno kod povtarskih biljaka koje imaju velike potrebe za fosforom, a u periodu kada je hladnije vreme ne mogu da ga usvoje iz zemljišta (posebno paprika), kao i kod prihrane strnih žita koja u proleće iz istih razloga mogu da pate od deficita fosfora.

Slavol pomaže biljkama da prevazidju stresne periode